Историјат

Културно-умјетничко друштво „ Козара“ — Приједор има сједиште у мрсној заједници Чиркин Поље-Приједор. Мјесто рада друштва је мјесни дом у истоименој мјесној заједници, улица Милана Врховца број 111.

Културно-умјетничко друштво “ Козара“ Приједор формирано је 6. децембра 1974. године под тадашњим именом Омладинско културно —умјетничко друштво “ Милан Врховац“-Чиркин Поље.

У приградском насељу града Приједора-Чиркин Поље, које из дана у дан све више поприма обиљежје урбаног градског насеља, крајем 1974. године покреће се иницијатива код омладине, а и одраслих за формирање једног културно-умјетничког друш

Иницијативни одбор за формирање друштва у саставу: предсједник Лазо Крнета, чланови: Жаре Здјепар, Александар Тополић, Рада Врховац, Вукашин Гаврановић Кашо и Звонко Џафић дана Шестог децембра 1974, г. у 18. часова сазвали су Оснивачку скупштину. Скупштина је одржана у новоизграђеном мјесном дому у Чиркин Пољу. На оснивачкој скупштини друштво је добило име Омладинско кутурноумјетничко друштво (‘Милан Врховац” Чиркин Поље. Изабрано је и Предсједништво друштва као оперативно тијело од 15 Чланова.За предсједника друштва изабран је Вукашин Гаврановић-Кашо, подпредсједника Слободан Врховац, а за секретара Радован Влачина . Друштво је тада бројало стотину чланова са просјеком старости од 19 година. Око формирања друштва свесрдно су помогли: тадашња Културно-просвјетна заједница Приједор, КУД “Др. Младен Стојановић” из Приједора и КУД Братство“ из Трнопоља код Приједора.

Много раније прије формирања друштва у Чиркин Пољу код омладине се јавио интерес за добровољни рад као и у свим осталим мјесним заједницама општине Приједор у то вријеме. Осјетила се потреба за културно-забавним радом и код омладине и одраслих. У омладинском активу Чиркин Поље организују се приредбе, сијела и остале забаве у мјесном дому, касније и околним мјестима, па и у граду Приједору.

Баш у том активу осјетила се потреба и за формирањем једног културно-умјетничког друштва. Тако долази до његовог формирања Иницијатива за формирање друштва потекла је од тадашњег омладинског руководиоца Чиркин Поља Душана Јанковића.

Послије формирања ОКУД  „Милан Врховац” – Чиркин Поље обављају се техничке формалности око регистрације, да би дрУШТВ0 добило статус правног лица.

Прво представљање друштва ван мјеста сједишта било Је У Загребу на ТВ емисији тост уредник” 1974.г. Наступила је женска група у саставу: Анка Стакић, Смиља Марјановић и Стана Шкондрић и мушка група: Радован Пекић-раде, Раде Предојевић и Млађо Бундало. обе групе из секције друштва “ Изворни мелос”. За ово наступање друштво није имало поткозаске ношње, па су за ову прилику позајмљиване од других културно умјетничких друштава.

Послије формирања друштво је у сарадњи са мјесном заједницом радило на завршетку друштвеног дома гдје би се одвијао несметан рад. Доградња дома одвијала се углавном добровољним радом чланова друштва и мјештана Чиркин Поља. Тако је добровољним радом урађен један дио ентеријера, дио малтерисања зграде, уведено централно гријање и друго. Да би друштво могло егзистирати, 1975. године у дому је отворен бифе од чега је друштво добијало један дио својих прихода.

Активност друштва брзо се осјетила у мјесту, а и у општини. Требало је пуно самоодрицања чланова друштва, а поготово Предсједништва. Било је предсједника друштва и секција који су скоро сваки дан бдили у дому по неколико сати да би друштво успјело у неким активностима. То се види из сачуване документације.

Године 1987. урађен је први аудио снимак за архиву друштва и Радио Приједора. Сваког дана друштво је постизало успјехе. Године 1989. снимљена је једночасовна ТВ емисија изворног мелоса Поткозарја за архиву РТВ Нови Сад. Вршена је допуна ношњи и израда нових. Радио-телевизија Сарајево, такођер, урадила је једну ТВ емисију о овом друштву за своју архиву. Осамдесетих година друштво се финансирало из дотације СИЗ-а за културу општине Приједор, улазница и других скромнијих прихода. Друштво је имало благих падова и успона што је карактеристично и за остала културно-умјетничка друштва на општини Приједор првом половином осамдесетих година.

Тада је обновљена фолкорна и музичка секција. Друштво је напредовало тако да је за кратко вријеме могло давати самостално цјеловечерње програме што је могло још само КУД “Др. Младен Стојановић” из Приједора. Тада друштво мијења свој назив из окуд у КУД “Мипан Врховац”-Чиркин Појъе, по сјећању неких активиста друштва.

За вријеме Отаџбинског рата 1990-96. друштво није прекидао свој рад. Радило се појединачно, у саставу неких мањих културних група, ондје гдје су се затекли чланови КУД “Милан Врховац”. Из рата друштво је изашло без икаквих реквизита и материјалних средстава. Сви инструменти, прибор, реквизити и ношња су уништени, а са тим и добар дио архиве друштва. Сачуван је само дио поткозарске ношње који се случајно затекао код неких чланова друштва.

Током времена неке секције друштва су гашене, а неке опет формиране или обнављане. Неке секције постоје од формирања друштва до данас, као што су Секција изворног мелоса, драмска рецитаторска, музичка и фолклорна. Карактеристично је да је Секција изворног мелоса тада имала пјевачке женске и мушке групе, гусле’ тамбурицу, усну хармонику, плесове и кола поткозарских села. Музичка секција имала је народни и забавни оркестар. Забавни оркестар се У почетку звао ”Феникс”, а касније је промјенио име у “ Клас”.

Секције друштва попуњаване су опредјељењем чланова. Тако је 1982. и ’83. године најактивнија била фолклорна секција која је имала и највећи број чланова. Опет, музичка секција свој врхунац достигла је од 1978. до 1986. године. Да би се што млађи чланови укључили у друштво формирана је 1983.г. ритмичка група “ Звјездице“ која је имала великог успјеха на наступима. Дечји фолклор био је изузетно активан у друштву тих година. Имали су запажене резултате на Смотри дјечијегфолклора у Подградцима 1982. и ’83. године. И музичка секција са народним оркестром имала је значајне резултате седамдесетих и осамдесетих година.

Драмска секција је имала великог успјеха у вријеме давања позоришних комада. Остала је у незаборавном сјећању мјештана Чиркин Поља представа друштва са позоришним комадом ИНиколетина

Бурсаћ”. Најзапаженије резултате Секција изворног мелоса имала је на Сабору српског изворног народног стваралаштва у Теслићу. На тим саборима учествује више секција друштва. Забавни и народни оркестар остали су скоро десет година међу најбољим у општини Приједор. Тако Је остало у незаборавном сјећању мјештана Чиркин Поља да су ОРКестри свирали сваког петка, суботе и недјеље више од пет година. Народни оркестар свирао је сваког петка за маме и тате, а забавни сваке суботе и недјеље за омладину. Петком су на паузама оркестра Учествовали чланови Секције изворног мелоса са пјесмом и густим колом.

У личним архивима неких предсједника друштва пронашли смо да је 1978. и ’79. г. постојала фолклорна секција са кореографом Младеном Стакићем, музичка секција са капелником Драшком Крагуљем, драмска секција са водитељем Данилом Дејановићем — Даном и Секција изворног мелоса са водитељем Душаном Врховцем. Године 1982. и ’83. дјеловала је непотпуна гусларска секција која је, такођер, имала запажених наступа иако су гусле у Поткозарју запостављене.

Током двадесетпетогодишњег рада КУД „Козара“-Приједор константно је приређивало забаве, концерте и учествовало на смотрама, фестивалима и саборима у своме мјесту, граду Приједору, општини, па и ван Републике Српске. Друштво је учествовало на скоро свим општинским и регионалним ревијама, смотрама и фестивалима изворног народног стваралаштва: Козарској Дубици, Бањој ЛУЦИ’ Поткозарју, Кочићевом збору на Змијању, хотелу Ијугославија“ У Београду, Бихаћу, Подградцима, Новом Саду, Приједору, ИБранковОМ колу” у Сремским Карловцима, Загребу, Стрмици код Книна, Кнежици’ Моштаници, Јутрогошти, Тополи у Србији и Теслићу. Из незваничних података са којим се располагало може се констатовати да је друштво У свом двадесетпетогодишњем раду имало око 320 наступа. За сва ова учешћа требало је уложити много труда и времена на увјежбавању програма, много новчаних средстава за превоз, смјештај и исхрану чланова друштва. У сваком случају труд се исплатио освајањем признања, захвалница, диплома и статуа одређене манифестације

Како је већ напријед речено КУД И Козара”-Приједор, које носи ТРадицију ОКУД “ Милан Врховац”-Чиркин Поље у свом раду тежило је стално да се прво представи у свом мјесту са припремљеним програмима, па тек онда да иде на турнеје. У томе је и успјевало дугим низом година, а поготово седамдесетих и осамдесетих.

 У двадесетпетогодишњем раду друштво је посјетило скоро сва мЈеста у општини Приједор. У сусједним општинама друштво је Учествовало у Орахови, Подградцима, Врбашкој, Турјаку, Поткозарју, Гомионици, Српском Санском Мосту, Пискавицама, Сводни, Кнежици, Новом Граду, Српској Костајници, Добрљину, Козарској Дубици, Драксенићу и неким другим мањим мјестима. Свугдје је друштво топло примљено, а скоро у свим мјестима сале су биле пуне.

Прије отаџбинског рата 1990.-’96. године друштво је учествовало на Сабору српског изворног народног стваралаштва у Теслићу. Послије рата друштво је учествовало на ХХ, ХМ и XXIl Сабору у Теслићу. На XXI Сабору друштво је освојило I мјесто за националну кухињу Поткозарја (припремљен је косидбени ручак); I мјесто из презентације духовног стваралаштва (припремљен је сценски приказ “Набијање предива”); II мјесто из ликовног стваралаштва; П мјесто из литерарног стваралаштва и неколико трећих мјеста. Тиме смо били први у укупном пласману и освојили двије мале и велику статуу Сабора. за овај успјех заслужни су сви чланови учесници на овом Сабору.

Као укупни побједници XXI Сабора у Теслићу 1998. године друштво је учествовало на     XXVI Сабору сабора народног стваралаштва Србије у Тополи. Године 1999. друштво је учествовало и на XXll Сабору у Теслићу и освојило II мјесто у укупном пласману Сабора.

Године 1990. друштво је снимило аматерску аудио и видео касету које су кориштене за личну употребу. Године 1999. друштво Је издало аудио касету број 1 под насловом “ Ехо Козаре и Поткозарја” са десет мелодија. Касета је рађена у дискографској кући ИРеноме” из Бијељине, која одговара професионалним захтјевима. Исте годинеснимљена је видео касета један под насловом “Ојкача,вјековна пјесма Поткозарја” у трајању од 70 минута са 28 пјесама.

Културно – умјетничко друштво “ Козара”-Приједор прославило је 1984. године десет година рада. Прослава до двадесетпетогодишњице рада друштва није било.

По нашем сазнању 1974. године друштво је имало пет секција са око стотину чланова. Године 1978. постојале су четири секције. (Фолклорна секција бројала је тада 50 чланова, Секција изворног мелоса 30). Након десет година од формирања друштва било је пет секција. сада је у друштву десет секција са 94 члана, што у односу на УКУпан број чланова значи да један члан друштва учествује у више секција.

Према архивским документима који су били доступни, друштво је на оснивању бројало 100 чланова, 1980. око 90 чланова, 1983. око 60 Чланова, 1987 120 чланова и 2000. године 38 активних чланова. Из овога се види да је друштво 1987. године имало највећи број чланова.

 Током свог постојања друштво је стално радило на омасовљењу чланства.

Од оснивања друштва па све до 2000 године 16 предсједника. Сматрамо да их је вриједно споменути:

  1. Вукашин Гаврановић — Кашо, 1974 -г.
  2. Душан Јанковић, 19763.
  3. Милорад Бабић, 1978.г.
  4. Раде Ковачевић, 1978.г.
  5. Слободан Врховац, 1979.г.
  6. Сеад Бајрамовић, 1981 .г.
  7. Младен Стакић — Млађо, 1982. г.
  8. Петар Бришевац — Перо, 1984.г.
  9. Будимир Ђерић — Будо, 1986.г.
  10. Зоран Драгојевић — Зока, 1987.г.
  11. Драгослав Кондић — Драго, 1989.г.
  12. Миљан Бановић, 1997.г.
  13. Зоран Граховац, 1997.г.
  14. Драгослав Кондић — Драго, 1998.г.
  15. Винко Панић, 1999.г.
  16. Милорад Антонић, 2000.г.